Trauma gubitka

Većina nas se u nekom periodu života suočila sa nekom vrstom gubitka. Međutim, nije svaki gubitak traumatičan. Bitno je koliko se osoba oseća bespomoćno i bez nade…bitno je da li osećamo da smo došli do granice izdržljivosti, da li smo se “rasuli u stotinu parčića”, veoma je bitan nivo besmisla u životu…

Ako osoba pati od gubitka esencijalno duboke emotivne i psihološke veze,
ako se oseća bespomoćno i ne može ništa da učini povodom toga,
možemo reći da je doživela traumu gubitka.

Trauma gubitka može da se javi u sledećim situacijama:

– smrt bliske osobe (roditelj, dete, partner, prijatelj…)

– gubitak voljene osobe

– separacija deteta od roditelja

– usvajanje (gubitak roditelja za dete kroz usvajanje ili davanje na negu)

– spontani pobačaj (više o traumi spontanog pobačaja možete da pročitate ovde)

– abortus

– gubitak partnera kroz razvod, nevernost ili razdvajanje, raskid veze

– gubitak posla, gubitak finansijske sigurnosti

– gubitak zdravlja (svog ili člana porodice, prijatelja…)

– preseljenje, odvajanje od prijatelja i sl.

“Gubici zbog smrtnog ishoda obično postaju takozvani „markeri“ životnog toka (pojedinca i porodice) koji obeležavaju i na jedan, u početku procesa tugovanja nevidljiv način (pre) usmeravaju životni tok.” /Klikovac T.