Kriza: kako da razumem šta se dešava?
Kriza se odnosi na relativno burna i često dramatična stanja nesklada. Celokupno funkcionisanje osobe, životni izbori koje je činila, uverenja na kojima je zasnivala svoj život tada dolaze u pitanje. Ova promena nije nužno negativna.
Kriza uvek nagoveštava promenu.
U zavisnosti od interpretacije promene, zavisi i optimalno funkcionisanje osobe. Promena izazvana krizom može biti interpretirana kao povreda ili gubitak, pretnja ili izazov. Kriza je istovremeno i destruktivna i prospektivna. Kriza je shvaćena kao životna prekretnica, ali i rizik i šansa.
Kriza predstavlja iznenadnu i neočekivanu promenu životne situacije
koja je prvenstveno bila doživljena kao stabilna ili pak narcističku traumu
ili gubitak koji se ne mogu prebroditi kao žalost i vode u depresivno stanje ili šok.
Uslov za nastanak krize jeste postojanje neke kritične/krizne situacije (spoljašnje okolnosti) koja može biti veoma stresna ili traumatizujuća za pojedinca, porodicu ili grupu ljudi. Takva krizna situacija pokreće određene reakcije (subjektivne doživljaje) koji se mogu javiti neposredno, za vreme samog događaja, ali i kao odgođene reakcije na taj događaj.
Krizna situacije može biti:
1. Nepredvidljiva
– velike promene u spoljašnjoj realnosti – situacione krize
2. Predvidljiva
– odlazak odrasle dece iz porodice, odlazak u penziju…- krize sazrevanja
3. “Šok” krize – intimne katastrofe
– neočekivana smrt partnera, prisustvovanje nasilju nad drugima i sl.
4. Dailly Hassles – krize iscrpljivanja
– pored velikih promena u spoljašnjoj realnosti krizu izazivaju i naizgled beznačajne svakodnevne nevolje koje traju duži vremenski period (prepirke sa partnerom, neprilike u saobraćaju, besparica i sl.)
Krizno stanje je subjektivni doživljaj koji je pokrenut kriznom situacijom, odnosi se na vreme koje uključuje sam krizni događaj i vreme reakcije nakon njega.
Klinička slika:
1. Somatski simptomi glavobolja, gubitak apetita, napetost, poremećaj spavanja, seksualne smetnje…
2. Psihički simptomi – emocionalni: anksioznost, strah, depresija;
– kognitivni: simptomi derealizacije i depersonalizacije, osećanje beznadežnosti, gubitak samopoštovanja…
3. Bihejvioralni simptomi slabija intelektualna i profesionalna efikasnost, agresivnost, autodestruktivno ponašanje, teškoće u komunikaciji, pad efikasnosti u raznim socijalnim ulogama…
Životni događaj
Objektivno iskustvo koje remeti ili preti da poremeti uobičajene aktivnosti individue
što dovodi do bitnih promena u ponašanju i prilagođavanju
(Dohrenwed, Babara i Bruce, 1974).
Životni događaji koji su očekivani imaju znatno manji stresni naboj i predstavljaju manju pretnju za duševno zdravlje. Nasuprot njima, životni događaji koji su “neuvremenjeni” (kao npr. nemogućnost trudnoće, nemogućnost nalaženja partnera, smrt roditelja u ranoj mladosti…) potencijalno su stresniji i predstavljaju veću opasnost po duševno zdravlje pojedinca.
Više o programu podrške – Na putu do roditeljstva možete da pročitate OVDE
Upitnik Ukoliko želite da učestvujete u istraživanju koje sprovodimo na katedri za psihoterapiju o psihološkim aspektima steriliteta, možete da popunite upitnik OVDE
© Autorsko delo: Mirjana Ćoso
Izvor teksta: predavanja prof. dr Dedić G.
Za preuzimanje teksta kontaktirajte autora.