Skrivena trauma muške neplodnosti - EQ Centar
sterilitet, infertilitet, neplodnost, vantelesna oplodnja, psiholoski aspekti steriliteta, lecenje neplodnosti, lecenje steriliteta, psihologija, psihoterapija, muski sterilitet, zenski sterilitet, muska neplodnost, zenska neplodnost, psiholog beograd, na putu do roditeljstva, sansa za roditeljstvo, put do bebe, roditelji, roditeljstvo, psihoterapija beograd, psiholog zvezdara. psihoterapija zvezdara, trauma gubitka, tuga, spontani pobacaj, inseminacija, donacija jajnih velija, spermatozoidi, spermogram, spermokultura, azospermija, policisticni jajnici, endometrioza
351232
post-template-default,single,single-post,postid-351232,single-format-standard,theme-moose,eltd-cpt-1.0,woocommerce-no-js,ajax_fade,page_not_loaded,,moose-ver-2.2, vertical_menu_with_scroll,woocommerce_installed,blog_installed,wpb-js-composer js-comp-ver-5.6,vc_responsive

Skrivena trauma muške neplodnosti

EQ Centar / Blog  / Skrivena trauma muške neplodnosti
20 Nov 2020

Skrivena trauma muške neplodnosti

Ranije pretpostavke su bile da muškarci psihološki manje pate od svojih partnerki kada je u pitanju problem neplodnosti. Skorašnja istraživanje, međutim, sugerišu da utvrđene razlike u psihološkim odgovorima muškaraca i žena koji imaju problem neplodnosti treba tumačiti sa razumevanjem širih polnih/rodnih razlika u reakcijama na stres, emocionalnu uznemirenost i tugu, a ne reakcijama specifičnim za neplodnost (Edelmann i Connolli, 2000; Fisher i sar., 2010; Wischmann & Thorn, 2013).

 

Psihološki aspekti neplodnosti kod muškaraca

 

Niz studija pokazalo je da muškarci koji imaju problem neplodnosti pokazuju niže stope samopoštovanja, veću anksioznost i više somatskih simptoma nego muškarci koji nemaju problem sa plodnošću (Glover, Gannon, Sherk & Abel, 1999; Kedem, Milkulincer, Nathanson & Bartoov, 1990). Takvo stanje može potrajati 18 meseci nakon lečenja, bez obzira na uspeh lečenja (Glover, Gannon, Sherk & Abel, 1999). Štaviše, neki muškarci imaju prolazne epizode impotencije kada se suoče sa neplodnošću (Saleh, Ranga, Raina, Nelson i Agarval, 2003; Joja O. D., Dinu D., Paun D., 2014).

Neplodnost muškog faktora jače je povezana sa seksualnim poremećajima od neplodnosti ženskog faktora. Različiti izveštaji imaju tendenciju da se konstruiše stereotipna muškost i povezuju neplodnost muškaraca sa impotencijom (Gannon et al., 2004), iako je često saznanje da neplodnost nema uticaja na fizičke aspekte potencije.

 

U mnogim kulturama muška neplodnost ostaje stigmatizovana i
povezana sa nedostatkom muškosti.
(Greil, 1997; Joja O. D., Dinu D., Paun D., 2014)

 

Muškarci takođe opisuju osećaj krivice, očaj, usamljenost, izolaciju i stres. Ova konstelacija emocionalnih odgovora može dovesti do toga da se muškarac koji ima problem neplodnosti oseća manje od čoveka, umanjen i nemoćan u svojoj muškosti (Covington & Hummer Burns, 2006). Stigmatizacija, gubitak potencije, neuspeh u ulozi i smanjeno samopoštovanje bile su reakcije muškaraca opisane u radu Natigala i njegovih saradnika. Uticaj dijagnoze na bračne odnose i smanjenje samopoštovanja čest je nalaz u sličnim studijama. Prijavljeni su osećaji lične i seksualne neadekvatnosti, seksualne disfunkcije, depresije, neprijateljstva i krivice.

 

Čini se da su emocionalni stres i bračne poteškoće povećani kod parova kod kojih je uzrok neplodnosti kod muškarca (Barratt & Cooke, 1987; Beutel i sar., 1999). Cousineau i Domar (2007) pregledali su istraživanje i ukazali na to da muškarci koji imaju problem neplodnosti, imaju narušeno samopoštovanja i doživljaj neadekvatnosti u odnosu na njihovu društvenu ulogu, eventualno osećaj odgovornosti za uskraćivanje deteta svojim partnerkama (Vright i sar., 1991; Carmeli i Birbaum-Carmeli, 1994; Joja O. D., Dinu D., Paun D., 2014.)

Većina autora je primetila da muškarci obično usvajaju stilove suočavanja koji uključuju poricanje, distanciranje ili izbegavanje (Covington & Hummer Burns, 2006). Takođe, muškarci su se činili optimističniji i orijentisani ka rešavanju problema, umesto da koriste socijalnu podršku (Jordan i Revenson, 1999), i pregovarali su o prelasku na način života bez dece lakše nego njihove partnerke, kojima je bilo teže razrešiti dilemu neplodnosti (Domar i Siebel, 1997; Joja O. D., Dinu D., Paun D., 2014).

 

 

Više o programu podrške – Na putu do roditeljstva možete da pročitate OVDE

Upitnik Ukoliko želite da učestvujete u istraživanju koje sprovodimo na katedri za psihoterapiju o psihološkim aspektima steriliteta, možete da popunite upitnik OVDE

 

 

© Autorsko delo: Mirjana Ćoso
Za preuzimanje teksta kontaktirajte autora.

Tags:
Print Post