Nevidljiva tuga neplodnosti

Nemogućnost da se postane roditelj, uprkos snažnoj želji i trudu, predstavlja iskustvo dubokog gubitka i patnje i za žene i za muškarce, utiče na njihvo emocionalno blagostanje, bračnu stabilnost, odnose sa porodicom, društveni položaj i religioznost (Burns & Covington, 2006; Milovanović, 2018).

Odvojite trenutak da razmislite kako ste se osećali nakon gubitka bliske osobe i koliko je osećanje tuge tada bilo preplavljujuće. Veza koju ste imali sa bliskom osobom verovatno je bila jasno definisana i imate sećanja na tu osobu. Taj gubitak lako možete da identifikujete i artikulišete, ne samo vi već i drugi koji su bili svesni smrti. Verovatno vam je mnogo ljudi izrazilo saučešće, bilo tu za vas i osetili ste saosećanje. Možda ste uzeli slobodno vreme kako bi žalili ili prisustvovali ceremoniji sahrane. Sve to ima za cilj da nam olakša prolazak kroz jedan težak period, period traume gubitka. Vaš gubitak je verovatno bio prepoznat, priznat, potvrđen i podržan na više načina.

Sada razmislite o gubicima povezanim sa neplodnošću. Jedan od glavnih gubitaka je zamišljena ili očekivana porodica. Žene sa primarnim sterilitetom, koje nemaju biološku decu, suočavaju se sa gubitkom čitavog stadijuma roditeljstva. To može da uključuje trudnoću, prenošenje porodičnih ili prazničnih tradicija, prenošenje genetskog nasleđa ili prezimena, plus eventualni gubitak u drugim životnim fazama, poput bake i deke. Tim gubicima često se pridaje neko značenje što dadatno čini bol još složenijim. Na primer, nemogućnost da žena doživi trudnoću znači da je žena takođe isključena iz kulturoloških postupaka vezanih za trudnoću, poput odlaska na prvi ultrazvuk, razmišljanja o zabavnim i uzbudljivim načinima najave vesti porodici i prijateljima i sl. Različite kulture imaju neke različite običaje vezane za period trudnoće.

Sa neplodnošću gubitak dolazi zbog odsustva
nečeg što nikad nije bilo,
ne zbog odsustva nečega što je nekada bilo.

Stigmatizacija koja prati neplodnost, doprinosi da se stvara atmosfera tišine i nevidljivosti. Neplodnost i prateći gubici nisu tako vidljivi spolja i možda ih drugi neće dobro znati ili razumeti, osim ako ih žena sama ne otkrije. Mnoge žene koje se suočavaju sa neplodnošću osećaju neuspeh ili samooptuživanje posebno prema svom telu, a neke se mogu socijalno povući, izolovati ili se boriti sa identitetom i slikom o sebi. Stigma oko neplodnosti može da oteža ženama da potraže pomoć i podršku. Kao rezultat toga, parovi i/ili pojedinci sami se snalaze i bore sa iskustvom kroz koje prolaze.

Kada žena otvoreno govori o neplodnosti, drugi ljudi možda neće reagovati na konstruktivan ili saosećajan način, što opet može da pogorša celu situaciju i da žena stekne utisak da je bolje da ništa nije ni pričala. Na primer, komentari: “Samo se opusti”, “Daj vremena da se desi” i sl., umanjuju ženinu bol i poništavaju tugu. Takođe, pitanja: “Da li ste pokušali…(predlog)?” ili “Da li ste razmišljali o usvojenju?”, podrazumevaju da se žena ne trudi dovoljno da pronađe rešenje ili da je ono što je već pokušala neadekvatno. Većina žena koje imaju problem sa neplodnošću sa kojim se autor teksta susretala tokom godina, priznaju da su im ljudi uglavnom nudili takve komentare iz dobre namere, u pokušaju da pruže nadu ili da umanje sopstveni osećaj nelagode kada govore o neplodnosti.

Više o programu podrške – Na putu do roditeljstva možete da pročitate OVDE

Upitnik Ukoliko želite da učestvujete u istraživanju koje sprovodimo na katedri za psihoterapiju o psihološkim aspektima steriliteta, možete da popunite upitnik OVDE

© Autorsko delo: Mirjana Ćoso
Prevod i obrada: Mirjana Ćoso
Za preuzimanje teksta kontaktirajte autora.
Izvor teksta: McBain T.,(2019): Nevidljiva tuga neplodnosti.