Sistem

Sistemski analitičari  (npr. Forrester, 1972) i kognitivni psiholozi (Dorner i dr. 1983) su odredili karakteristike ponašanja složenih sistema.  Prema onome što su otkrili, mreže složenih sistema su nelinearne, što objašnjava zašto su njihova ponašanja „kontraintuitivna“. Uzroci i posledice nisu usko povezani, već su zapravo promenljivi i zavisni od vremena i prostora, od njihove konkretnosti i operativnosti. Stoga je teško modifikovati složene sisteme i intervencije često nemaju efekta zato što sistemi, po mnogim sistemskim parametrima, gotovo da ne reaguju na promenu. Čak i da se ovi parametri mogu precizno odrediti i izmeriti, efekat neke promene bi bio samo neznatan. Međutim, postoji nekoliko promena u parametrima i strukturi koje, na pouzdan i precizan način, dovode do nekog odgovora u kompleksnim sistemima. Detaljno ispitivanje sistemske dinamike omogućava da se ova mesta identifikuju (Willke, 1988). Tako su Dul, Kantor i Dul (1973) imali za cilj predstavljanje kompleksnosti sistema u podjednako kompleksnoj, analognoj tj. neverbalnoj formi i to se pokazalo potpuno odgovarajućim, pošto su se koncepti i metode zasnovani na jeziku koji su do tada bili korišćeni, pokazali neefikasnim. U okviru istraživanja sistemske dinamike, uočeno je da Helingerove konstelacije nude mogućnost pronalaženja glavnih parametara koji omogućavaju promenu u porodičnom sistemu.

Za razliku od Helingerovih konstelacija, porodična skulptura deluje na nivou modifikacije transakcionih odnosa između članova porodice. Promena se može desiti kada klijenti shvate  njihov sistemski kontekst i način na koji njihov sistem funkcioniše. „Verujemo da se pojedinac može promeniti samo ukoliko prevaziđe sistem koji je njegov kontekst, a on ga ne može prevazići dok ne sazna kako funkcioniše“ (Papp, 1976, str.465).

© Izvor teksta: Franke U., (2003): Reka nikad ne teče uzvodno.
Fotografija preuzeta sa pinterest.com