Primena porodičnih konstelacija u praksi - EQ Centar
psiholog, psihologija, psihoterapija, psihoterapeut, bert helinger, psiholog beograd, porodica, porodicno stablo, potomci, potomak, preci, predak, mama, tata, majka, otac, deda, baba, prababa, pradeda, cukundeda, cukunbaba, porodicni sistem, isceljenje, energija, svesnost, porodicno nesvesno, individualno nesvesno, kolektivno nesvesno, sigmund frojd, leopold sondi, karl gustav jung, dete, deca, beba, novorodjence, ljubav, lojalnost, balans, zivot, psiholosko savetovanje, savetovanje, psiholog zvezdara, rad na sebi, licni razvoj, trauma, secanje, snovi, razmisljanja, emocije, misli, koncepti, emocionalna inteligencija
350351
post-template-default,single,single-post,postid-350351,single-format-standard,theme-moose,eltd-cpt-1.0,woocommerce-no-js,ajax_fade,page_not_loaded,,moose-ver-2.2, vertical_menu_with_scroll,woocommerce_installed,blog_installed,wpb-js-composer js-comp-ver-5.6,vc_responsive

Primena porodičnih konstelacija u praksi

Osnovni terapijski metod jeste isceljenje putem ljubavi.

Bert Helinger

 

 

Dok se Bosormenji-Nađ fokusira na razumevanje svakog pojedinog člana porodice u odnosu na pozicije drugih osoba u sistemu, kao i njihovih potreba, obaveza i prava, Helingerov praktični rad se fokusira na vizuelnu reprodukciju poretka u sistemu i omogućavanju da ova slika poretka bude dostupna klijentu. U svojim terapijskim seansama Bosormenji-Nađ je radio sa svim članovima porodice kako bi identifikovao veze lojalnosti među njima. U opisu ovog postupka on piše da se nevidljive lojalnosti mogu identifikovati samo posle „dugog poznanstva“, što znači sagledavanjem cele porodične istorije i istraživanjem odnosa. On smatra da je za razumevanje funkcionisanja grupe naročito važno da se zna ko je sa kim povezan kroz lojalnost, kao i značaj koji lojalnost ima za ljude koji su vezani na ovaj način.

Helinger pominje vezivanje koje se zasniva na lojalnosti u kontekstu njegovog modela kao „preuzimanje i identifikaciju“. Kako bi se njegove hipoteze i intervencije primenile u praksi, Helinger je razvio tehniku korišćenja porodične konstelacije, koja ima jednostavnu ali smisaonu formu sa jasno određenim vremenskim ograničenjem. U porodičnoj konstelaciji, začvorenja se mogu brzo identifikovati na način koji je vidljiv upotrebom fizičke prezentacije. U skladu sa hipotezom da pozicioniranje predstavnika odražava klijentovu unutrašnju sliku strukture odnosa u njegovom porodičnom sistemu, iz konstelacije se može identifikovati i protumačiti najznačajniji aspekt odnosa. Tada se mogu odrediti dalji koraci odnosno intervencije.

 

Intervencije i razrešenje

Intervencije proističu iz modela koji je opisan strukturalnim pravilima i implikacijama koje iz toga slede. Pravila uključuju održavanje poretka, naime hronološkog poretka i hijerarhije, poštovanje i priznavanje pripadnosti sistemu, otvoreno izražavanje tabua i tajni, dostizanje ravnoteže i uvažavanje postupaka koji su učinjeni. U okviru porodične konstelacije, ova pravila se primenjuju tako što se predstavnici preraspoređuju u hijerarhiju koja se može priznati izvan sistema, ili se izgovaraju razrešujuće rečenice, ili se čine određeni postupci i gestovi koji uzimaju u obzir ova pravila. Na primer, klijentkinja može da kaže svom ocu „Ti si moj otac i ja sam tvoja ćerka“. Ili dete može da kaže svojoj majci „Učinio sam to jer sam te voleo“. Postupak i gest može biti duboki naklon ispred člana porodice koji nije bio uvažen u prošlosti, čime mu se „odaje dužna pažnja“. Na ovaj način je moguće vratiti preuzete dugove i razrešiti identifikacije sa nekom osobom iz ranije generacije.

Da bi se poredak održao sve osobe koje pripadaju sistemu moraju biti znane i imenovane. U praksi se koriste informacije o isključenim članovima porodice koji su umrli mladi i time bili zaboravljeni ili smatrani nevažnim. Klijent određuje zamenu za njih i oni zauzimaju svoju pravu poziciju. Na primer, terapeut može odrediti redosled rođenja tako što će braću i sestre postaviti u niz. Ili raniji partneri roditelja mogu dobiti svoje mesto koje svi mogu videti. Ove promene često među predstavnicima donose veliko olakšanje, što se izražava kroz rečenice kao „Sada je onako kako treba da bude“.

Čine se pokušaji da se napravi takva konstelacija u kojoj svi predstavnici osećaju da su u svojim „pravim“ ulogama. Ako ovo nije moguće to se smatra pokazateljom začvorenja koje još uvek nije identifikovano. Zatim se pokušava da se makar poboljša pozicija svake osobe u sistemu. Opis predstavnika kako se fizički osećaju terapeutu daje konkretno oruđe za dobijanje povratne informacije o efektu intervencije koju je predložio. Ovo je iznenađujući fenomen koji se stalno i pouzdano opaža u svim konstelacijama. Za Helingera to je „jedan primer direktnog, neposrednog znanja i osećanja iznad i izvan onoga što znamo ili osećamo u uobičajenom toku događaja“ (Hellinger, 2001a, str.439).

Veličina sistema i ljudi koji mu pripadaju su tačno definisani njihovim odnosima i njihovim uzajamnim značajem. Članove primarnog sistema koji se postavlja uglavnom čine klijent, tj. dete, njegovi braća ili sestre, polubraća, čak iako su mrtvorođeni ili su umrli, roditelji i njihovi roditelji i braća ili sestre roditelja ili dedova ako imaju neki poseban značaj, ako su umrli mladi, bili isključeni itd; u retkim slučajevima neka osoba iz generacije pradedova i bilo koji član koji je oslobodio mesto za drugu osobu (Hellinger, 1994, str. 103).

Međutim, ne postavlja se svaka osoba. Helinger preporučuje „Nikad nemojte raditi sa više ljudi nego što je to potrebno za rešenje. Mi ne možemo raditi sa svim članovima sistema zato što to samo vodi u konfuziju“  (Hellinger, 2001a, str.393).  Kako bi se moglo upravljati veličinom konstelacije, on ograničava broj ljudi na neposrednu porodicu, što znači deca, i takođe ona deca koja su mrtvorođena ili su umrla, i dva roditelja. Osim toga, mogu se uključiti osobe koje igraju ulogu u sistemu, ljudi koji ne mogu obavezno na prvi pogled biti identifikovani, ali za koje se može predvideti začvorenje kao što su identifikacija ili praćenje. „Među ljudima koji su do sada pomenuti, oni čije su sudbine bili posebno teške, ili prema kojima su drugi članovi sistema bili nepravedni – na primer, po pitanju nasledstva, ili koji su isključeni ili dati nekome – zauzimaju naročito važno mesto“ (Hellinger, 2001a, str.89).

Uopšteno govoreći, u kontekstu porodične konstelacije važni ljudi su svi oni koji su napravili mesta za nekoga drugog u sistemu. Ovo može biti raniji partner roditelja ili dedova, bilo da je to prethodni verenik ili supružnik. Nedostajući roditelj polubrata takođe pripada sistemu. Nije važno da li je osoba još uvek živa ili ne. „Osim toga, svi oni kroz čije je nedaće ili gubitak neko drugi u sistemu stekao neku prednost, na primer, kada neko dođe do nasledstva zato što je neko umro mlad ili je bio razbaštinjen. Osim toga, svi oni koji su doprineli blagostanju neke osobe u sistemu, a zatim se o njih ogrešilo (…)“  (Hellinger, 2001a, str.311).

Na kraju konstelacije klijentu se predočava konstelacija razrešenja umesto njegove problemske konstelacije. Koliko god je to moguće, ostvaruje se balans odgovornosti koja se prenosi sa jedne generacije na drugu. Klijenti nalaze mesto u sistemu koje im odgovara. Oni mogu da se pomire sa roditeljima i time, u širem kontekstu, sa svojom sudbinom. Kada je moguće da klijent vidi poziciju svojih roditelja u njihovom primarnom sistemu, njihovo začvorenje i sudbinu, onda način na koji posmatra svoje probleme i stav koji ima prema svojim roditeljima, dobija novu perspektivu.

 

***
* Ovaj odeljak se zasniva na publikacijama Weber-a (1998) i Hellinger-a (1994, 1995 i 2001a) i na neobjavljenom transkriptu radionice (1994).

 

 

 


© Izvor teksta: Franke U., (2003): Reka nikad ne teče uzvodno.
Fotografija preuzeta sa pinterest.com