Poredak
Važan faktor koji ne pripada konceptima koji su do sada opisivani, a koji je uveo Helinger jeste poredak u sistemu. On je zasnovan na hronološkom poretku. Osobe koje su tu bile ranije imaju prednost nad onima koje su došle kasnije. Ovo je drugačije sa samim sistemima. Sadašnji sistem, tj. sadašnja porodica ili odnos ima prednost nad prethodnim sistemom. Ovo znači da se važni odnosi koji su roditelji mogli imati, kao što su prethodni brak ili veridba, moraju priznati kao takvi. Poredak takođe znači da se mora poštovati separacija među generacijama. Roditelji stoje jedno uz drugo, i deca stoje zajedno, ali u drugom nizu od roditelja, i redosled rođenja dece mora se održati. Niko ne sme biti isključen, što znači da se nijednom članu ne može odbiti njegovo pravo mesto u sistemu. Ako je poredak poremećen, sledeće generacije preuzimaju zadatak ostvarenja kompenzacije.
Hijerarhija odgovara članstvu u sistemu u datom momentu. „Oni koji su prvi došli u porodicu imaju prednost nad onima koji su došli posle“ ( Hellinger, 2001a, str.29). Isto važi i za organizaciju. S druge strane, sadašnji sistem ima prednost nad primarnim sistemom, što znači, na primer, da kada se žena razvede i ponovo venča, ona pripada drugom sistemu. „U organizaciji postoji hijerarhija grupa prema funkciji i postignućima“ (Hellinger, 2001a, str.33).
Ovakav poredak se mora održavati, baš kao što se mora poštovati i separacija između generacija. Prema Helingeru, nepoštovanje poretka, što je najverovatnije takođe rezultat sistemske konstelacije, može imati ozbiljne posledice. „Na primer, kada dete misli da zna i počne da sudi o ličnim stvarima između roditelja, onda se ono stavlja iznad roditelja. Poremećaj poretka prednosti često rezultira u porodičnim tragedijama, ozbiljnim nesrećama i samoubistvima. Kada jedan član porodice koji je na nižem mestu u hijerarhiji stvalja sebe na mesto onoga ko je na višem mestu, onda on nesvesno reaguje sa impulsom da propadne, da bude nesrećan i da pati“ (Hellinger, 2001a, str.207).
Konstelacije pomažu da se brzo identifikuju sistemske strukture odnosa i da se pronađu razrešenja. U procesu, klijentovo ponašanje i izjave predstavljaju niz „nevidljivih lojalnosti“ koje su duboko usađenje. Promene u ovoj strukturi vode u promene ponašanju, razmišljanja, a time i osećanja. Prema sistemskim principima, promena kod klijenta će takođe doneti promenu u njegovom okruženju. Među osnovnim konceptima ovog terapijskog rada, Helinger razlikuje sistemsko začvorenje, čije je poreklo generalno u prethodnim generacijama (ako to nije pitanje začvorenja između braće i sestara, koje se dešava mnogo ređe) i prekinuti pokret dosezanja, koji se zasniva na individualnoj biografiji. U slučaju sistemskog začvorenja u konstelaciji, Helinger koristi porodične konstelaciju da dođe do razrešenja. U slučaju prekinutog pokreta dosezanja on preporučuje da se koristi Holding terapija, koju je razvila Irina Prekop (1991). Alternativno, on koristi metod porodične konstelacije, ali dopušta da se u konstelaciji pojavi novi odnos sa ocem ili majkom, čije uloge zauzimaju predstavnici.
© Izvor teksta: Franke U., (2003): Reka nikad ne teče uzvodno.
Fotografija preuzeta sa pinterest.com