Psihička kriza – da li sam “luda”?
Pojam stresa je usko povezan sa teorijom krize. Džerald Kaplan krizu definiše kao „poremećaj postojećeg stanja, period dezorganizacije tokom koga osoba pokušava da pronađe načine da reši problem“.
Kaplan krize deli na:
razvojne krize kao sastavni deo rasta, razvoja i sazrevanja i
akcidentne krize, tj. slučajne krize koje izazivaju iznenadni, neočekivani životni događaji koji nisu tako očigledno vezani za razvoj.
Više o pojmu krize možete pročitati OVDE.
Za reagovanje osobe na krizu od značaja su individualne razlike – značaj životne istorije, prethodnog načina rešavanja kriza i aktuelne životne situacije.
M. Ajduković (2000)
Kriza podrazumeva postojanje nekog kriznog događaja koji je obično visokostresan ili čak traumatičan za osobu, ljude oko nje ili čak celu zajednicu. Takav krizni događaj pokreće određene reakcije, koje mogu trajati duže vreme i izazivati različite promene u ponašanju i celokupnoj strukturi života pojedinca.
Stresne ili traumatične situacije mogu biti „okidači“ za nastajanje krize. Jedna te ista situacija ne mora izazvati krizu kod svake osobe, što zavisi od njene ličnosti, opšteg emocionalnog stanja i važnosti koju pridaje određenoj situaciji.
Kriza se razlikuje od stresa.
– osećaj iznenadnosti i neočekivanosti
– osećaj bespomoćnosti i gubitka kontrole
– preplavljenost osećanjima i izražen osećaj ranjivosti
– osećaj uznemirenosti koji traje duže vreme i dovodi do prekida uobičajenog načina funkcionisanja.
Individuano – razvojni pristup – etiologija krize
Etiologijija krize se vezuje, kako za životne događaje tako i za razvojne promene koje se dešavaju tokom razvojnog ciklusa čoveka.
Kada su u pitanju životni događaji, naglasak je na subjektivnoj interpretaciji događaja, tj. značenju koje se daje životnom događaju.
To znači da krizu ne izaziva svaka nagla, iznenadna ili hronična i dugotrajna promena spoljašnjih okolnosti. Krizu izazivaju samo one promene koje individua procenjuje kao preteće i ugrožavajuće.
Što se tiče razvojnih promena, krize koje nastaju, pre svega prilikom prelaska iz jedne razvojne faze u drugu, su očekivani pratioci rasta i razvoja, kao i mogućnosti da se stimuliše ili zakoči razvoj.
Klinička slika
U individualno-razvojnom pristupu klinička slika krize se često opisuje pojmom distresa, što bismo najjednostavnije mogli opisati kao stanje patnje ili stradanja. Tačnije, psihološkim distresom se najčešće opisuje opšte stanje razdražljivosti, bezvoljnosti, osećanja umora, tj. nedovoljno strukturirarne tegobe da bi se moglo govoriti o psihopatološkom poremećaju.
Psihološki distres čine tri faktora:
– anksioznost
– depresija i
– gubitak kontrole u oblasti emocija i ponašanja.
Ishod krize
U individualno-razvojnom pristupu uspešan ishod krize predstavlja pomak u individualnom razvoju. Taj pomak se različito opisuje – kao veći stepen zrelosti, bolja integrisanost, bolje upoznavanje sebe i sveta oko sebe.
Uspešan izlazak iz krize ovde je označen progresom u razvoju.
Podrška pomagača u kriznim situacijama je veoma važna.
Povezani tekstovi:
Kriza – kako da razumem šta mi se dešava?
Kako se trauma razlikuje od stresa?
Piše: Mirjana Ćoso, psiholog
© Tekst je u vlasništvu autora – preuzeto iz: Petrović V., (2012): Psihičko zdravlje i blagostanje.
Fotografija preuzeta sa pinterest,com