Kažem životu da!
Suicid – pokušaj samoubistva
Smrću se ne rešava problem.
Problem rešava ODLUKA ZA ŽIVOTOM jer jedino tako postoji mogućnost promene.
Suicid – svesno i namerno uništavanje sopstvenog života.
Pokušaj samoubistva – samopovređivanje, samooštećenje, suicidno ponašanje
Prema SZO
Suicid je samoubilački akt sa fatalnim ishodom.
Pokušaj samoubistva je samoubilački akt koji nema fatalni ishod.
Rizične grupe u ispoljavanju suicida:
– kulturna i socio-demografska pripadnost
– progonjeni, zatvarani, izbeglice, migranti
– učesnici rata i povratnici iz rata
– adolescenti i nezrele ličnosti
– stare i teško bolesne osobe
– depresivne i usamljene osobe
– zavisnici od alkohola i droga
– kriminalci i prestupnici
– hendikepirani i teški invalidi
– silovani i seksualno zlostavljani
– ili psihički obolele osobe
– skloni samopovređivanju i pokušajima suicida
– osobe sa bračnim ili ljubavnim konfliktima
– nezaposleni, naglo osiromašeni i socijalno bedni
– traumatofilne ličnosti, sklone riziku i opasnostima
Stope samoubistva su najveće među starijim muškarcima, međutim suicid među mladima je u porastu i čini grupu sa najvećim rizikom u trećini ekonomski razvijenih zemalja i u zemljama u razvoju.
Problemi trećeg doba:
1. zdravstveni problemi
somatski (hronične bolesti, problemi kretanja, bolovi…)
psihički (depresija, alkoholizam)
2. usamljenost (smrt bračnog partnera, razvod) – 20% starih u Srbiji žive sami u domaćinstvu
3. finansijska situacija (nezaposlenost, siromaštvo)
4. socijalna izolacija (gubitak socijalne uloge)
Faktori suicidnog rizika muške populacije:
1. prolongirani profesionalni stres
2. manja spremnost da zatraže medicinsku pomoć
3. depresija i alkoholizam
Faktori suicidnog rizika:
– pristupaćnost oružja
– psihijatrijska oboljenja
– somatska oboljenja
– psiholoska vulnerabilnost
– bihejvioralna/kognitivna dimenzija
– trauma u detinjstvu
– genetski i porodični faktori
– psihodinamički/neurobiološki/psihosocijalni faktori
– demografksa karakteristika
Presuicidni sindrom:
Pasivno stešnjenje – u pojedincu su sve slabije mogućnosti i načini koji afirmišu život, a sve glasnija sećanja koja ukazuju na lične promašaje i gubitke. Sužava se krug i intenzitet komunikacije sa sredinom. Životni horizont se stešnjuje i zgušnjava u jednu jedinu neminosvnost – vlastitu smrt. Osobu karakteriše tzv „tunelsko mišljenje“ – sužavanje mišljenja, pri čemu izlaz iz svoje nerešene situacije vidi isključivo u samoubistvu.
Autoagresivnost – agresivna osećanja su veoma snažno izražena u pojedincu. On ne može da ispolji ovu snažnu agresivnost, da je usmeri na neki spoljašnji predmet ili biće. Jedini mogući put rasterećenja (oslobađanja) agresivnosti je njeno usmeravanje prema unutra, tj. prema sebi.
Suicidne fantazije – često i uporno se javljaju. Pojedinac se na kraju prepušta fantazijama o načinu samoubistva.
Što se tiče uzroka samoubistva, postoji veliki broj njegovih činilaca, ipak suicidalni rizik je veći tamo gde postoji:
– mentalni poremećaj, posebno depresija, potom shizofrenija, poremećaj ličnosti ili anksiozni poremećaj
– alkoholizam i druge zavisnosti od psihoaktivnih supstanci
– hronična ili neizlečiva telesna bolest, naročito ako je udružene sa neizdrživim bolovima i patnjom
– psihička kriza (bilo da je izazvana gubitkom bliske osobe, prekidom emotivne veze, gubitkom posla, neuspehom u obrazovanju, porodičnim problemima itd., ili razvojnog karaktera – npr. adolescentska kriza)
– pretrpljena trauma ili zlostavljanje
– raniji pokušaj samoubistva
– samoubistvo člana porodice ili prijatelja.
Motivi za pokušaj suicida:
– problemi sa partnerom 50,0%
– problemi sa roditeljima 26,7%
– problem usamljenosti 40,0%
– problem uspostavljanja interpersonalnih odnosa 16,7%
– napuštanje od strane partnera 23,3%
– nezaposlenost ili gubitak posla 6,7%
Stanje svesti suicidnih osoba karakterišu tri osobine:
Ambivalencija: Većina ljudi ima pomešana osećanja o izvršavanju samoubistva. Želja za životom i želja da se umre vode rat, klackajući se kod suicidne osobe. Postoji neodložna potreba da se pobegne od patnje življenja i skrivena želja da se živi. Mnogesuicidne osobe ne žele zaista da umru – one su samo nesrećne i žele da trenutni bol nestane. Ako im se pruži podrška i poveća želja za životom, rizik se smanjuje.
Impulsivnost: Samoubistvo je impulsivan akt. Kao i drugi impulsi, impuls da se izvrši samoubistvo je prolazan, i traje nekoliko minuta ili sati. Obično ga inicira višednevni niz negativnih događaja. Ova kriza moze da se prebrodi uz osobu koja je spremna da sasluša i koja je obučena da pomogne. Traženje stručne pomoći u ovom trenutku pomoći će da se ova želja smanji.
Rigidnost: Kada su ljudi suicidni njihovo razmišljanje, osećanja i akcije su suženi, stalno misle na samoubistvo i ne mogu da zamisle druge načine rešavanja problema. Oni razmišljaju drastično.
Bez obzira na to o kakvom problemu je reč, osećanja i mišljenja suicidne osobe uglavnom su svuda u svetu slični. U osnovi suicidnog ponašanja jeste osećanje samomržnje. Osoba oseća samomržnju kada sama procenjuje sebe kao zlo ljudsko biće koje zaslužuje da bude uništeno. Samomržnja može da se manifestuje u šest pojavnih oblika: neumoljivi zahtevi prema sebi, nemilosrdna samooptuživanja, samoprezir, samofrustracija, samomučenje i samodestruktivnost.
Važno je znati da se manifestacije ovih osećanja lako mogu prepoznati i da se može ponuditi ili potražiti pomoć:
– promene ličnosti – tužni su, povučeni, osetljivi, nervozni, umorni, neodlučni, bezvoljni, nekad uznemireni i hiperaktivni;
– promene ponašanja – ne mogu da se skoncentrišu na posao, školu, redovne obaveze, nezainteresovani su za svoj izgled;
– promene u spavanju – preterano dugo spavaju ili imaju nesanicu, bude se jako rano ujutro, imaju noćne more;
– promene u navikama ishrane – nemaju apetita i slabe, ili previše jedu;
– gube interesovanje za prijatelje, seks, hobije, uopšte aktivnosti u kojima su ranije uživali;
– mnogo brinu – o novcu, bolesti (pravoj ili umišljenoj);
– plaše se gubitka kontrole, da će «poludeti», da će povrediti sebe ili druge;
– opterećeni su osećanjem krivice, stida, samomržnje;
– nemaju nade za budućnost – «nikad mi neće biti bolje, uvek ću se ovako osećati»;
– zloupotrebljavaju droge ili alkohol;
– nedavno su izgubili voljenu osobu (smrt, razvod, raskid…) ili nešto drugo što im je važno (posao, novac, status, samopouzdanje, samopoštovanje, veru…);
– sređuju svoje poslove, dugove, pozdravljaju se sa prijateljima i rodbinom, poklanjaju vredne lične stvari;
– imaju suicidne impulse, ideje, izjave, planove, ranije pokušaje samoubistva;
– ponašaju se na način koji može biti opasan (neoprezni su u saobraćaju, voze pod dejstvom alkohola…);
– bili su ili jesu žrtve zlostavljanja (fizičkog ili seksualnog);
– učestvuju u krivičnoj istrazi / odlaze u zatvor ili izlaze iz zatvora.
Naravno, svaka od ovih karakteristika sama po sebi ne mora ništa da znači, ali kombinacija nekoliko njih često upućuje na to da postoji rizik da će osoba izvršiti samoubistvo (izvor: Psihološko savetovalište za mlade Novi Sad).
Neka od osećanja koja su prethodila pokušaju suicida:
želela sam da pobegnem iz nepodnošljive situacije 76,7%
izgubila sam kontrolu nad sobom 50,0%
želela sam da pokažem nekome koliko ga volim 30,0%
želela sam da mi neko pomogne 30,0%
moje misli su bile tako nepodnošljive 26,7%
želela sam da pokažem drugima kako sam bila očajna 26,7%
želela sam da umrem 26,7%
želela sam da olakšam stvari drugima 23,3%
želela sam samo malo da odspavam 23,3%
želela sam da vidim ko zaista brine o meni 20,0%
želela sam da ubedim nekog da promeni svoje mišljenje 16,7%
želela sam da učinim da se drugi osećaju krivim 10,0%
želela sam da kaznim druge za ono što su mi učinili 6,7%
Odnos prema pokušaju suicida:
olakšanje što pokušaj suicida nije uspeo 90,0%
Neki od uobičajenih znakova upozorenja za samoubistvo su:
– samoubilačke izjave
– preokupiranost smrću u razgovoru, pisanje ili crtanje
– poklanjanje ličnih stvari
– povlačenje od prijatelja i porodice
– agresivno ili neprijateljsko ponašanje
Drugi znaci upozorenja mogu biti:
– bežanje od kuće
– rizično ponašanje, kao što je neoprezna vožnja, ili promiskuitet
– zanemarivanje ličnog izgleda
– promena u ličnosti (kao što je snižen optimizam)
Znaci depresije, koji mogu dovesti do samoubistva:
– gubitak interesa za aktivnosti u kojima su nekada uživali
– promene u navikama ishrane i spavanja
– otežana koncentracija
– žale se na dosadu
– žale se na glavobolju, bolove u trbuhu, umor ili druge fizičke probleme
– osećanje krivice, ne dozvoljava nikome da ga pohvali ili nagradi
Najčešće zablude vezane za suicid:
– Osobe koje pričaju o suicidu samo žele da privuku pažnju na sebe
– Ako je neko rešio da se ubije ništa ga neće zaustaviti u tome
– Suicid nikad nema znake upozorenja
– Suicidne osobe ne traže pomoć
– Loša je ideja da osobu pitamo da li razmišlja o suicidi. Možemo na taj način da je podstaknemo da počne da razmišlja o tome
– Osobe koje pričaju da će da se ubiju neće nikad preći sa reči na delo, jer im je to samo način da manipulišu drugim ljudima.
– Oni koji izvršavaju suicid inače ne govore o tome, već to jednostavno urade
– Osobe koje pokušavaju suicid su lude, slabe
– Ako je neko jednom bio suicidan ostaće to zauvek
– Ako je neko jednom pokušao suicid mnogo su manje šanse da pokuša ponovo
– Mladi nikad ne razmišljaju o suicidu. oni imaju svoj život koji je daleko od toga
Dakle, i da ponovimo još jednom:
Smrću se ne rešava problem.
Problem rešava ODLUKA ZA ŽIVOTOM jer jedino tako postoji mogućnost PROMENE.
Ako prepoznaješ nešto kod sebe, potraži pomoć.
Traženje POMOĆI je znak BRIGE O SEBI!
U redu je da zatražimo pomoć kada nam je potrebna!
Nisi sam/sama!
Piše: Mirjana Ćoso, psiholog
© Tekst je u vlasništvu autora – preuzeto iz: predavanja prof dr G. Dedić.
Fotografija preuzeta sa pinterest,com