Depresivni poremećaj

“Depresija je kao dama u crnom.
Ako je došla kod vas – ne terajte je.
Pozovite je za sto, kao gošću i
poslušajte šta ona namerava da vam kaže.”

Karl Gustav Jung

Oko 350 miliona ljudi u svetu ima depresiju, 10% osoba starijih od 65 godina.

Prema SZO depresija je mentalni poremećaj koji pogađa ljude svih uzrasta, iz svih sfera života u svim zemljama. Svetska zdravstvena organizacija predviđa da će u 2020.godini depresija biti po učestalosti druga bolest (posle srčanih oboljenja).

Karakteristike

Niži nivo obrazovanja i nezaposlenost predstavljaju faktore rizika za nastanak depresije.
Gubitak posla i nemogućnost zaposlenja doprinose psihološkom, socijalnom i ekonomskom stresu koji mogu da budu predisponirajući faktori za depresiju.
S druge strane, depresija može onemogućiti obolele da nađu ili zadrže posao.

Klinička slika

Klinička slika depresije pokazuje bogatstvo simptomatologije i izmenu u funkcionisanju osnovnih psihičkih funkcija. U kliničkom smislu, depresija podrazumeva skup simptoma koji imaju svoj intenzitet i trajanje.

* Emocionalni simptomi

– gubitak interesa za aktivnosti koje su ranije bile izvor zadovoljstva
– otupljivanje ili odsustvo osećanja
– osećanje tuge, osećanje „biti na dnu“
– neobjašnjivo plakanje, bez ikakvog vidljivog razloga
– razdražljivost, nestrpljivost, bes i agresivna osećanja

* Kognitivni simptomi

– misli su usporene, razmišljanje, koncentracija i pažnja su otežani
– donošenje odluka je teško i često se izbegava
– opsesivne ruminacije, osećaj nadolazeće i neizbežne katastrofe
– preobuzetost sopstvenim greškama ili manama
– gruba samokritičnost sa preteranim i bezrazložnim samoosuđivanjem
– osećanje bezvrednosti, beznađa i krivice
– gubitak samopoštovanja
– stalne misli o smrti, samoubistvu ili namerama o samopovređivanju

* Bihejvioralne smetnje

– rano jutarnje buđenje
– psihomotorna retardacija/agitacija
– značajan gubitak apetita, gubitak telesne težine
– gubitak libida, smanjeni interes i uživanje u seksu
– povlačenje iz društvenih, radnih i zabavnih aktivnosti
– zanemarivanje obaveza kao što su kućni poslovi, plaćanje računa
– smanjenje fizičke aktivnosti i vežbi
– smanjena briga o sebi, što se odražava na ličnu higijenu
– povećana upotreba alkohola, lekova prepisanih od strane lekara ili koje uzima samoinicijativno
– depresivni bolesnik manipuliše svoju sredinu (primarna, sekundarna, tercijalna dobit)

* Još neki simptomi:

– nesanica ili previše spavanja
– nemir ili usporenost koju primećuju i drugi
– neraspoloženje gotovo tokom celog dana
– samookrivljavanje i osećanje bezvrednosti
– umor i gubitak energije gotovo svaki dan
– često razmišljanje o smrti

Značajna osećanja:

Tuga – melanholija

Tuga – reakcija na gubitak voljene osobe ili neke apstrakcije.

Melanholija – duboko neraspoloženje.

Duboko tugovanje – gubitak sposobnosti da se odabere ma kakav novi objekat ljubavi (zamena) i odricanje od svake aktivnosti koja nije vezana za uspomenu na pokojnika.

Melanholiju karakteriše gubitak samopoštovanja i veliko osiromašenje Ega.
Tuga – svet je postao siromašan i prazan.

Tuga – žalost

Povezani tekstovi:

Više o psihologiji tugovanja možete pročitati OVDE.

Tekst – Svako ima nekog koga nema možete pročitati OVDE.

Depresija nije nešto što je “samo u tvojoj glavi”. Depresija je poremećaj u raspoloženju čije su karakteristike različiti stupnjevi tuge, usamljenost, razočaranje, osećanje krivice i neadekvatnosti, beznađe, sumnja u samoga sebe, gubitak smisla, volje, umanjena životna energija, blokirana seksualna energije i sl.

Depresija neće brzo proći sama od sebe i ne “napada” samo slabe i bespomoćne.

I naravno da nisi “lud/luda”! U redu je ako ne možeš da se nosiš sa svim zahtevima koje nameće društvo. U redu je da zatražimo pomoć.

Ako prepoznaješ simptome, potraži podršku.

Piše: Mirjana Ćoso, psiholog

© Tekst je u vlasništvu autora – preuzeto iz: predavanja prof dr G. Dedić.
Fotografija preuzeta sa pinterest.com