Akcidentne krize - EQ Centar
akcidentna kriza, kriza, stres, trauma, akcidentalne krize, psiholog, psihologija, psihoterapija, savetovanje, psiholosko savetovanje, mentalno zdravlje, psiholog beograd, beograd
350043
post-template-default,single,single-post,postid-350043,single-format-standard,theme-moose,eltd-cpt-1.0,woocommerce-no-js,ajax_fade,page_not_loaded,,moose-ver-2.2, vertical_menu_with_scroll,woocommerce_installed,blog_installed,wpb-js-composer js-comp-ver-5.6,vc_responsive

Akcidentne krize

Akcidentne krize su stanja “kratke psihičke pometnje” koja nastaju pod uticajem nekog dovoljno intenzivnog, najčešće iznenadnog i za osobu, dovoljno značajnog životnog događaja.
Uvek su inicirane nekim životnim događajem koji se interpretira na subjektivan način i za čije prevladavanje u datom trenutku ne postoje odgovarajući mehanizmi prevladavanja, ali s druge strane takođe, predstavljaju i pokušaj da se izađe na kraj sa novonastalom situacijom.

 

Za akcidentne krize od suštinskog značaja su:
1. životni događaj
2. značenje životnih događaja
3. prevladavanje

 

Životni događaj

Objektivno iskustvo koje svojom iznenadnošću, masivnošću ili brojem, remete postojeću ravnotežu između organizma i spoljašnje sredine, dovode do stanja nesklada i stavljaju na probu adaptacione mogućnosti individue.

 

Krizni događaj ima sledeća obeležja:
– to je iznenadni i/ili redak događaj koji je izrazito uznemirujući i stresan većini ljudi
– uključuje pretnju ili doživljaj gubitka, stvarni gubitak osoba, stvari ili vrednosti važnih za pojedinca, odnosno grupu
– ljudi imaju osećaj da ne mogu sami da ga savladaju (ili izađu iz krize) koristeći uobičajene mehanizme suočavanja
– može imati učinak na pojedinca, grupe ili čitave organizacije i zajednice

 

Značenje životnih događaja

Na iste životne događaje ljudi mogu sasvim različito reagovati i zato oni uvek imaju samo subjektivno značenje.

Ukoliko je promena koja se zbiva procenjena kao stresna, ona može biti interpretirana na sledeće načine:
1. kao povreda/gubitak
– prate je osećanja beznadežnosti, depresije
2. kao pretnja
– prati je osećaj anksioznosti
3. kao izazov
– pri ovakvoj proceni situacije javlja se osećanje zadovoljstva i potreba za samopotvrđivanjem.

 

Na subjektivnu interpretaciju životnog događaja utiču dve grupe faktora:
– sociološki
kao što su socioekonomski status, pol, starost, obrazovanje…
– psihološki
kao što su prošlo životno iskustvo, status duševnog zdravlja i uverenje o mogućnosti kontrole nad događajima.

 

Prevladavanje

Korišćenje načina suočavanja sa stresom zavisi od vrste događaja, od osobina ličnosti, iskustva i znanja.

 

U odnosu na cilj koji želimo da postignemo, prevladavanje se može podeliti u tri grupe:

1. strategije pomoću kojih nastojimo da promenimo stressor
odnosno delujemo na tok odvijanja nekog događaja ili na to kako će se završiti neka situacija
2. strategije pomoću kojih nastojimo da prihvatimo situaciju kakva jeste jer je ne možemo promeniti
3. strategije pomoću kojih nastojimo da izbegnemo stresne situacije i događaje onoliko koliko je to moguće.

 

 

Povezani tekstovi:

Kriza – kako da razumem šta mi se dešava?

Kako se trauma razlikuje od stresa?

 

Piše: Mirjana Ćoso, psiholog

 

 


© Tekst je u vlasništvu autora – preuzeto iz: Petrović V., (2012): Psihičko zdravlje i blagostanje.
Fotografija preuzeta sa pinterest,com